Антекера, непознати бисер Андалузије

Антекера је град за који нећете наћи препоруку на интернету, што је одлично, јер ће тај бисер Андалузије дуго остати заштићен од хорди туриста, па ће оним малобројни посетиоци могу да уживају у правом старом шпанском граду.

Од Антекере нисмо очекивали ништа значајније, али да се не бисмо враћали истим путем, кроз обичну и незанимљиву Виланову де Консепсион, решисмо да мало продужимо пут, колико да видимо још једно ново место. Кад смо се извукли из долинице подно Ел Торкала, са конобама препуним Шпанаца који су изашли на недељни ручак и попели се на брдо са којег се отвара поглед, имали смо шта да видимо...

Антекера не само да није мало полузаборављено село, већ нас својим шармом обавезује да свратимо. Пошто је било тек пола 3, повадили смо бајсеве из гепека и похитали да необавезно проскитамо центром – што се претворило у подугачак обилазак читавог старог града. 

Географски, Антекера је срце Андалузије, у средини између Малаге, Севиље, Гранаде и Кордобе. Насељена од праисторије, била је значајно место у доба Мавара, а и касније, када су Католички краљеви (Изабела и онај њен) потепали Арапе. Планирану улогу административног центра Андалузије је ипак добила Севиља (близина поморских путева?), али из овога се види да се ради о месту солидно крцатом историјом (и културом). Нажалост, нисмо успели да допунимо знање посетом градском музеју, пошто у недељу ради 20 минута бруто, рачунајући сијесту.

Антекера (очекивано) личи на Толедо са мало мање маварског призвука; али оно што јој даје бољи шмек од далеко познатијег парњака је мир. Град није мртав – далеко од тога, само да видите индустријску зону – али одише спокојем, нежурењем и оном шпанско-медитеранском атмосфером „лако ћемо“, што се види по баштама ресторана и кафића углавном пуних домаћих (покоја групица туриста прозуји тек реда ради), али и улица, пуних читавих породица, од 7 до 87, које су изашле у шетњу, или да лакше сваре ручак, или да огладне пре њега. Нема фрке, стрке и очајничке потребе да се од свега што гледа око себе отме који евро, почевши од граничног подручја са модерним делом града, па до најистуреније чуке тврђаве која доминира градом и околином.

Све то оставља више простора на тротоару и више простора у души за упијање нове средине и занимање вијуга нагађањима о навикама и прошлости места и људи.

Нанесе ли вас пут игде у близину, радије свратите у Антекеру него негде другде.